Meteori

KRATAK VODIC KROZ METEORE

Kako da čovek opiše ovaj zapanjujući geološki fenomen, predele koji oduzimaju dah,inspiraciju i duhovnost, strahopoštovanje prema dostignućima čoveka u nastojanjima da izrazi svoju veru,jer ovo su samo malobrojna iskustva koje putnik doživi prilikom posete ovoj izvanrednoj zemlji?

Kratka istorija Meteora

Ove ogromne, čvrste stene su milionima godina lomljene zemljotresima, šibane vetrovima i kišama i predstavljaju autentično remek-delo prirode.Izdigavši se sa dna mora pre oko 25 miliona godina usled jakih tektonskih pomeranja,postale su utočište za čoveka. Prve askete-isposnici stigli su u ovu oblast u potrazi za duhovnom izolacijom i naselili se u pećinama stena samo uz pomoć užadi i merdevina. Živeli su ujedinjeni u prvim monaškim zajednicama koje su formirali dok ih je zajednička vera vodila ka izgradnji manastira ogromne arhitektonske i umetničke vrednosti.

U periodu između XIV i XVI veka su se na mnogobrojnim vrhovima stena pojavila su se ukupno 24 manastira, od kojih je danas za istraživanje i divljenje ostalo samo šest. Ovi manastiri su u doba Vizantije postali centri pravoslavne vere,iznedrili su neka od najboljih dela religiozne umetnosti, zanata, kao i zbirke dragocenih rukopisa koji su danas izloženi u manastirskim muzejima. Manastiri na Meteorima uvršteni su u UNESCO spisak svetske kulturne baštine, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine Grčke zvanično je proglasio region Meteora i Antihasije, za ekološku zonu“Natura 2000”, kao stanište retkih vrsta ptica i biljaka.

Manastiri

Neke od reči koje se često koriste prilikom opisa fenomena Meteora su: spokojno, duhovno, čarobno, mistično, inspirativno, impresivno…

Poseta Meteorima nudi jedinstveno iskustvo grandioznosti prirode u zagrljaju sa istorijom, arhitekturom i čovekovom večnom potrebom da se poveže sa božanskim. Još od ranih hrišćanskih vremena visoke litice Meteora smatrane su za mesto koje je idealno za postizanje potpune izolacije, mira i harmonije i na taj način one su podržavale čovekovu večnu borbu za duhovnim uzdizanjem.

Meteori su zaista senzacionalne formacije stena, ipak treba imati na umu da je poseta Meteorima mnogo više od boravka u sjajnom okuženju i prelepim pejzažima. To je hodočašće na sveto mesto na koje dolaze Hrišćani iz celog sveta. Meteori su postali mesto na kojem se čuva pravoslavna vera stara 2000 godina.

Ove džinovske stene su smeštene iznad gradića po imenu Kalampaka, na nadmorskoj visini od 400 metara. Najlepši vrhovi stena ukrašeni su manastirima koji su deo svetske kulturne baštine UNESCO-a. Od ukupno 24 manastira koliko ih je nekada bilo, samo njih 6 je izdržalo vekove koji su iza nas.Manastiri uglavnom datiraju iz perioda između XIV i XVI veka. Sagradili su ih monasi-isposnici koji su živeli u ovdašnjim pećinama. Ujedinjeni i odlučni u svojoj nameri, monasi su mesecima i godinama nosili građevinski material na vrhove stena, koristeći konopce, merdevine, mreže i korpe.

Na taj način su uspeli da sagrade manastire koji zaslužuju sveopšte strahopoštovanje. Manastiri su do nedavno bili bez struje i vode. Bez obzira koliko dana planirate da odvojite za posetu ovom mestu, predlažemo Vam da obavezno posetite ove manastire, čak i ako motivi vaše posete nisu duboko religiozni, jer to je jedini način da se oplemenite duhovnošću kojom odiše celo mesto.

Opšte informacije

Na ulazu u svaki manastir plaća se ulaznica od 3 eura po odrasloj osobi. Pre nego što krenete u obilazak manastira, preporučujemo da posetite delove našeg sajta koji se odnose na fotografisanje manastira, pravljenje video snimaka manastira i pravila oblačenja.

Manastir Varlam

Manastir Varlam je drugi po veličini i datira iz XVI veka. Unutrašnje zidove manastira oslikala su tri umetnika, od kojih je jedan (Franko Kastelano) bio među nauglednijim vizantijskim umetnicima svog vremena. Pri poseti manastiru treba obratiti pažnju na ogromno bure za skladištenje vode iz XVI veka, napravljeno od hrastovog drveta. Stari konak pretvoren je u muzej u kome se posetioci mogu diviti ikonama – uglavnom iz savremenog doba i doba renesanse – kao i svetim odeždama sveštenika.

Manastir je otvoren od 9 do 16 časova. Manastir ne radi petkom.